Pesme
1.
Mlekarice spavaju.
Posluga spava.
Mesari spavaju i jagnje je još živo.
Poštar crvlja ispod zamrznute zemlje, na grudima steže torbu punu pisama.
Bog je fabrika stiropora.
Na ulici gore devojčice u belim haljinicama, male žive buktinje.
Muškarci prilaze i pale cigarete o njih.
Pred vratima je ledenica umotana u novine – loš znak.
Evo kofera kako se kotrlja na točkićima niz hodnik.
Evo cipela kako blistaju od sreće, složene kao krljušt na ribi.
Evo kupatila koje uvređeno ćuti.
Evo viljuški i noževa, korisnog pribora. Kašika koje se prave važne, sa jajetom svetla i praznine na jezičku, u srebrnoj zdelici.
Evo slanika, trbuha punog snega.
Evo komode, ustiju punih stakla.
Iz poderane ovčije kože sipi porcelan.
Na konopcima su komadi zaleđenog veša, čaršavi pretvoreni u opne, mlečne kraste.
Gradovi pepeljare se puše na zimskom vetru.
U ustima avet, beli čaršav.
***
2.Kupili smo kuću-crevo
za dete stonogu.
Ništa previše raskošno:
spavaća, dnevna s kuhinjom,
kupatilo, wc.
Radili smo za ovo ceo život.
Za baštu-krastu,
za bezvrato drveće, nakrivo nasađeno,
za bunar, opako ogledalo.
Religiozni kao sapun
trošimo se u dobrim delima.
Hvatamo letače u zamke i mreže,
štavimo,
razapinjemo škripave kože
na igračke i suvenire.
Napravimo ljuljašku od ljuske od jajeta,
od perja i šupljih koščica,
3.
Žena stanar ponekad otvori ili zatvori vrata,
uverava se u mogućnost napuštanja sobe.
Proverava da li još uvek prate istu orbitu,
da li rade.
Posmatra otvor,
ali ne pronalazi dovoljno ubedljiv razlog
da ga upotrebi.
Napolju su ljudi, oštri zubi.
I čaj je neodlučan:
ni crn, ni zelen.
4.
kao upaljeni lampioni
od hartije.
5.
Prekraćuju dosadu kosmičkih noći pokušajima svađa.
Džapaju se, ali se i pomire.
jednom prizemljeni,