Mogao bih da ti poklonim karanfile na ovaj dan,
a ja ti evo poklanjam atomsku bombu.
Baci je na gradove i sela
gde su muškarci bili posebno obesni,
posebno iritantni.
Ako su Amerikanci imali njihovu Hirošimu,
imaj i ti svoju Hirošimu!
Znam da ćeš raditi precizno i selektivno, da ćeš muškarce pretvarati u hrpe ugaraka samo po zasluzi -
ti si oduvek bila
skandinavski objektivna i nepristrasna.
Hajde sad - pres d baton
i sve u pičku materinu!
Neka patrijarhat gori k'o dinosaurus,
neka patrijarhat izumre k'o dinosaurus!
Ali znaj i to, Vanda,
u poslednjim svojim trenucima
oboren na kolena
patrijarhat će cvileti i moliti za milost,
pustiti mušku suzu.
Ali ti ne nasedaj. Dejstvuj ovom bombom koju sam ti poklonio za 8. mart
povoljno nabavljenom preko alibaba.com,
kineskog Amazona.
Iako bih želeo, ne mogu da garantujem za bombin performans 100%,
ali se nadam
da će valjano raspaliti
i naneti nenadoknadive gubitke mrskom patrijarhatu
u ljudstvu i patrijarhalnoj tehnici.
Ako pak sumnjaš u bombin razorni kvalitet,
hoću da te umirim i da ti kažem da su korisnici u komentarima jako hvalili bombu.
Dobila je odlične recenzije
i hiljade lajkova
iz svih delova Kine,
iz svih demografskih segmenata.
Ako misliš da bi bilo pametno da je pre toga, za svaki slučaj,
testiramo,
možemo da napravimo malu probu na Donauinselu.
Ostrva su, kažu, pravo mesto za te stvari. U subotu sam prepodne na veganskom branču, uveče kod drugarice na rođendanu.
U nedelju mogu i hoću.
Javi se kad ustaneš.
Jadni građani. Od njih se zahteva da budu permanentno obavešteni, da informacije organizuju, obrađuju, upoređuju i da na osnovu njih donose argumentovane i odgovorne odluke. Duševne snage prosečnih civila su kukavne, pažnja rascepkana i ograničena, ali se od njih ipak traži maksimalna socijalna odgovornost i razvijena društvena svest.
Kampanju urnisanja stanovništva predvode mediji. Kao i u svakom nasilničkom scenariju, građani su se navikli na svoje mučitelje i s vremenom ih zavoleli. U pitanju je nezdrav odnos. Konstantno senzomotorno nadraživanje koje na iznemoglim masama sprovode informativni servisi razviće i u najpitomijem pojedincu ubilačke nagone. Pa tako smeh mnogog zaigranog čeljadeta biva presečen odsečnom, ničim izazvanom ćuškom inače brižnog roditelja koji je, eto, delovanjem sredstava masovnog informisanja doveden u stanje krajnje nervne labilnosti i moralne dezintegracije.
Sanjam o svetu budućnosti u kojem će tehnologija postati čovekov saveznik, a mediji delovati preventivno i umirujuće, s empatijom i saučešćem. Pa kad se dovučeš kući sa posla, kad natočiš osvežavajući i opuštajući napitak koji će utišati zujanje u glavi, sedneš ispred tv prijemnika, a glas iz ekrana ti kaže: "Nije poseban problem, nemoj odmah da ti skače pritisak, ali nešto moram da ti saopštim. Mali je danas opet napravio veeeliko sranje." "Koji mali? Petrovićev?", pitaćeš ti. "Ne. Siniša Mali. Nemoj ti da ustaješ, ja ću evo sam da se ugasim."
Diše na granici dva sveta, peva o gnevu manjeg nameštaja. Na ivici je nervnog sloma – prebacuje stvari iz jednih
u druge brojne pretince.
Jednom je rekao: "Moj unutrašnji život je emotivni pire, zaliven s puno alkohola!"
Orman je imao silne obožavaoce, "Ali nijednog iskrenog prijatelja!" (orman je voleo dramu).
Priča se da je za njim bila luda
Jedna mlada antikvarka. On je, međutim, ignorisao njena nabacivanja, namigivanja, zajapurene poglede, znakovito paradiranje mirisnim sredstvima
za održavanje svih vrsta drveta. Mrštio se na nameštajnu erotiku, na meke prevoje krpica za vraćanje starog sjaja. Ljutio se na kikotanje, reagovao osorno na pokušaje golicanja.
Zatvarao se. Patio od zatvora.
Iza jednog skretanja na „putu života“, orman se našao u ćorsokaku. Nazad se nije moglo.
Buljio je u ponor besmisla. Taj ponor je bio rupa u biću nekog drugog ormana.